ODRŽIVI GRADOVI I ZAJEDNICE: CILJ 11. AGENDE UN ZA ODRŽIVI RAZVOJ 2030: Samo ne autom!

Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail this to someone

Ove nedelje održava se Evropska nedelja mobilnosti, koja se završava 22. septembra, kada se širom sveta obeležava Dan bez automobila

Svake godine od 16. do 22. septembra tradicionalno se održava Evropska nedelja mobilnosti širom Starog kontinenta, sa ciljem promovisanja održive mobilnosti, upotrebe alternativnih vidova prevoza, sa ciljem motivisanja građana da odustanu od upotrebe automobila kao jedinog prevoznog sredstva.

Evropska nedelja mobilnosti završava se 22. septembra globalnom akcijom „Dan bez automobila“ koji se obeležava širom sveta već dve decenije.

 

Samo ne autom

U Srbiji će „Dan bez automobila‘‘ biti obeležen nizom akcija, a najzanimljiviji je izazov „Samo ne autom“, koji se održava od 19. do 21. septembra na nacionalnom nivou.

U ovom trodnevnom izazovu učestvuju kompanije i organizacije čiji će se zaposleni tog dana boriti za poene i kilometre pređene pešice, električnim biciklom, biciklom, trotinetom ili rolerima na svom putu do posla, a najvredniji takmičari i takmičarke, kao i kompanije, biće nagrađeni.

– Ovo je četvrti put u tri godine da organizujemo inicijativu „Samo ne autom‘‘. Ove godine rešili smo da proširimo takmičenje na tri radna dana i četvrti revijalni, kako bismo pružili priliku što većem broju zaposlenih da učestvuju i doprinesu ovoj inicijativi. Ove godine očekujemo više od 1.000 učesnika – kaže Vladimir Ćurčić, iz Bajsologije.

Pređene razdaljine svakog od timova biće praćene preko aplikacije „Samo ne autom“, a svi zainteresovani mogu se prijaviti preko sajta Bajsologija. Izazov se sprovodi u organizaciji Fondacije „Hajnrih Bel‘‘, Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Bajsologije i Ulice za bicikliste, sa ciljem da se skrene pažnja javnosti na neophodnost čuvanja životne sredine kroz veće svakodnevno korišćenje alternativnih prevoznih sredstava.

– Mi radimo na promociji korišćenja bicikla kao svakodnevnog prevoznog sredstva i koncepta zdravijeg života, ali i zdravijih gradova i tako je ova inicijativa prirodno proistekla iz našeg uverenja i aktivizma. Vožnja bicikla 10 km u jednom pravcu do posla, umesto vožnje kolima, umanjuje emisiju štetnih gasova za čak 1,3 kilograma – kaže Ćurčić.

Crna statistika

Zagađenje vazduha nije samo ekološki i klimatski, nego i globalni zdravstveni problem. Prema poslednjem izveštaju Svetske zdravstvene organizacije (SZO), zagađenje vazduha godišnje ubije 7 miliona ljudi u svetu, što je više od broja smrti koje uzrokuju malarija i HIV zajedno. SZO procenjuje da više od 5.400 ljudi u Srbiji svake godine prerano umre zbog zagađenja vazduha, a najcrnje tačke su Beograd, Užice i Valjevo. Prema proceni beogradskog Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu, zagađen vazduh uzrokuje oko 500.000 napada astme godišnje u Srbiji.

Gradovi za vazduh

Uprkos tome, broj motornih vozila na Zemlji mogao bi da se utrostruči do 2050. godine zbog porasta globalne populacije, a ovaj masovni rast najviše će biti koncentrisan u urbanim sredinama. Prepoznajući značaj urbanih sredina u borbi protiv klimatskih promena i zaštiti životne sredine, UN su kao jedan od potciljeva Cilja 11 (SDG 11) Agende za održivi razvoj, do 2030. postavile smanjene negativnog uticaja gradova na životnu sredinu, između ostalog i tako što će se posebna pažnja posvetiti kvalitetu vazduha.

Bicikl kao rešenje

Jedan od načina za dostizanje tog cilja jeste promovisanje i korišćenje alternativnih vidova transporta kao što je bicikl. Osim što je ekološki, vožnja bicikla je zdrava, jeftina, bešumna, ne zauzima parking mesto, ne pravi gužve u sobraćaju i pozitivno utiče na raspoloženje. Zaposleni koji na posao dolaze biciklom ili peške, idu ređe na bolovanje, kreativniji su i zadovoljniji. Takođe, tamo gde je saobraćaj brz i motorizovan, postoji mnogo veća šansa da će se dogoditi saobraćajna nesreća.

Koliko je važna vožnja bicikla, govori i podatak da su ove godine biciklisti dobili svoj dan. Prošle godine Ujedinjene nacije su 3. jun proglasile za Međunarodni dan bicikla. Ova odluka koju su podržale 193 države članice, među kojima i Srbija, poziva sve države da bicikl unesu u razvojne programe, strategije i politike.

Podaci evropskog istraživanja iz 2015. pokazuju da više od dve trećine građana EU koristi bicikl kao prevozno sredstvo do posla, dok u Holandiji bicikl predstavlja vid transporta jedne trećine stanovništva. Istraživači Univerziteta u Utrehtu 2015. utvrdili su da biciklizam u ovoj državi produžava životni vek za šest meseci.

– Svest građana u Srbiji svakako se menja i sve veći broj ljudi danas zaista ide do posla alternativnim načinima. Osim toga što je naprosto i golim okom primetniji broj biciklista na ulicama i statistički je u poslednjih deset godina udvostručen broj onih koji bicikl koristi kao svoje svakodnevno prevozno sredstvo pa je tako taj procenat za ovaj period sa 0,5 porastao na 1odsto. I pored ove pozitivne proporcije porasta, prostor za poboljšanje je i dalje velik, imajući u vidu potencijal Beograda i njegove sličnosti sa drugim evropskim gradovima, u kojima je ova svest na daleko višem nivou – zaključuje Ćurčić.

PRIMERI DOBRE PRAKSE

„E-PRIME BIKE“

Električni bicikli – budućnost gradske mobilnosti

Sve veća naseljenost gradova sa sobom nosi sve veće saobraćajne probleme, uz neizbežno visok stepen zagađenosti vazduha sredine u kojoj živi preko 70 odsto svetske populacije.

Jedno od najefikasanijih alternativnih rešenja praktične i „čiste“ gradske mobilnosti je masovnija upotreba bicikala na kratkim gradskim relacijama. Međutim, zbog velikih razdaljina, zahtevne konfiguracije terena i nedovoljne fizičke spremnosti korisnika, upotreba klasičnog bicikla ima mnoga ograničenja.

Domaća kompanija „E-Prime bike“ se proizvodnom paletom električnih bicikala uključila u opšti trend elektrifikacije gradske mobilnosti. Električna asistencija ima mnoge praktične prednosti u odnosu na klasiku. Najvažnije među njima su vožnja bez zamora uz drastično povećanje dužina pređenih relacija i značajno postepeno podizanje fizičke kondicije. Osim svih ovih prednosti, električni bicikl predstavlja investiciju u zdravlje korisnika, ali i zdravlje novčanika jer je on trenutno najekonomičnje gradsko prevozno sredstvo. Merenja kažu da za stotinak kilometara autonomije zahteva svega od pet do 10 dinara utroška električne energije potrebne za punjenje baterija. Električni bicikli ne iziskuju troškove registracije, parkinga i održavanja. Voze se biciklističkim stazama i putevima i često su ubedljivo najspretnije i najbrže gradsko prevozno sredstvo.

„E-Prime“ kao domaći proizvođač električnih bicikala u svom asortimanu proizvoda ima četiri modela sa različitim nivoima performansi. Cene bicikala su od 999 evra sa PDV.

APATINSKA PIVARA

Pešice na posao na Dan bez automobila

Koliko puta ste tokom saobraćajne gužve iz automobila ili gradskog prevoza posmatrali ljude koji se pešice kreću brže od vas i poželeli da se oslobodite stega špica odlaskom na posao upravo pešice, biciklom ili trotinetom?

Ko se odluči na neku od ovih opcija, ujedno će doprineti i smanjenju emisije gasova koje su sa efektom staklene bašte veliki uzročnik klimatskih promena. Obeležavanje Međunarodnog dana bez automobila i akcija „Samo ne autom“, pravi su trenutak da se put posla krene nekom od ovih alternativnih opcija. Zaposleni u Apatinskoj pivari su već treću godinu zaredom deo ovog izazova. Inače, septembar je u celoj grupaciji „Molson Coors‘‘, mesec takozvanog pivskog otiska (Beer print mesec) kada svi zaposleni, kroz različite aktivnosti doprinose očuvanju životne sredine, brinu o bezbednosti u saobraćaju i skreću pažnju na odgovornu konzumaciju alkohola. Osim što će na interesantne načine potrošačima pričati na koji način alkohol utiče na motoriku, zaposleni će u prometnim gradskim kafićima ovih dana podsticati potrošače da ne sedaju za volan ukoliko su konzumirali alkohol.

IMLEKOV PRIMER DOBRE PRAKSE

Projekat izgradnje Balans+ samouslužnih stanica za bicikle

Kao društveno odgovorna kompanija, „Imlek“ je odlučio da na nivou čitave Srbije stanovnicima predstavi primer dobre prakse održivog razvoja, uz promociju zdravih životnih navika i očuvanja životne sredine.

Kako bi ukazao na značaj bavljenja fizičkom aktivnošću, u skladu s vrednostima koje neguje brend „Balans+“, „Imlek“ je započeo akciju postavljanja samouslužnih stanica za bicikle širom Srbije kako bi svi ljubitelji biciklizma bili u prilici da provere ispravnost svog dvotočkaša. Ova društveno odgovorna akcija započeta je u Beogradu postavkom dve servisne stanice na jednoj od omiljenih lokacija beogradskih biciklista – Adi Ciganliji, nakon čega je nastavljena i u Novom Sadu postavkom samouslužnih servisa na tri lokacije. U okviru Evropske nedelje mobilnosti, koja se svake godine održava sa ciljem podsticanja građana na korišćenje alternativnih sredstava vožnje umesto automobila, još tri samouslužne „Balans+“ stanice za bicikle biće postavljene u Kruševcu. Ova „Imlekova“ akcija treba da posluži kao dobar primer drugim kompanijama koje su u prilici da se posvete realizaciji ovakvih i sličnih projekata koji promovišu zdrave životne navike, kao i ekološku osvešćenost, uzimajući u obzir da često zaboravljamo koliko je biciklistički prevoz praktičan.

– U skladu sa vrednostima koje neguje brend „Balans+“, odlučili smo da realizujemo veliku akciju postavljanja samouslužnih servisnih stanica za bicikliste širom Srbije, jer je pored izbalansirane ishrane, fizička aktivnost od velike važnosti za zdrav život – izjavila je Marija Malović, regionalni menadžer za odnose s javnošću kompanije „Imlek“.

IKEA

Održivijim prevozom do čistije okoline

IKEA nastoji da podstakne svoje zaposlene i kupce da se opredele za održiviji način prevoza do njenih „plavih kutija“, bilo da je reč o korišćenju gradskih linija ili električnih automobila.

Kompanija je i u Beogradu omogućila takav ekološki svesniji izbor, pre svega uvođenjem nove linije gradskog prevoza na broju 70 koja saobraća direktno do robne kuće. Dodatno, ispred objekta u Bubanj potoku postavljena je stanica za besplatno punjenje električnih vozila na dva parking mesta, čime IKEA doprinosi unapređenju ekološke infrastrukture u Srbiji.

Švedski proizvođač nameštaja je, globalno, odlučan u nameri da celokupni vozni park u 355 robnih kuća na 30 tržišta, uključujući i srpsko, zameni električnim vozilima i tako pozitivno utiče na životnu sredinu.

– IKEA Srbija će nastojati da prelazak na električna vozila učini u što kraćem roku kako bismo pozitivno uticali na ljude i sredinu u kojoj poslujemo. Za najbolje rezultate je ipak važno da zakonodavac stimuliše prelazak na električna vozila, kao recimo u slučaju Rumunije, gde vlada stimuliše kupovinu svakog vozila s 10.000 evra – objašnjava Jovana Mehandžić Đurđić, menadžerka za održivi razvoj IKEA za jugoistočnu Evropu.

TIM UJEDINJENIH NACIJA U SRBIJI

Podrška očuvanju životne sredine upotrebom ekolo[kog prevoza

Tim UN je nekoliko puta učestvovao u izazovu „Samo ne autom!“, doprinoseći ostvarenju ciljeva održivog razvoja broj 3, 11, 13 i 15, koji su posvećeni očuvanju zdravlja, stvaranju održivih gradova i zajednica i borbi protiv klimatskih promena. Prošle godine je 600 takmičara iz 50 kompanija, gradskih preduzeća i organizacija civilnog društva, uključujući i 40 zaposlenih iz četiri organizacije UN učestvovalo u akciji dolaska na posao pešaka ili biciklom umesto automobilom. Tim UN podržao je ovu misiju u okviru projekta „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“, koji finansira Globalni fond za životnu sredinu, a sprovodi Ministarstvo zaštite životne sredine. Sve ove aktivnosti deo su petogodišnjeg Okvira razvojnog partnerstva (2016-2020) izmedu Vlade Republike Srbije i Tima Ujedinjenih nacija.

Autor teksta: Marina Radenković

Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail this to someone