ODRŽIVI RAZVOJ – MORAMO POSTATI ODGOVORNO DRUŠTVO: Preduzeti hitnu akciju u borbi protiv klimatskih promena

Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail this to someone

Zdrava životna sredina je osnov za ublažavanje posledica klimatskih promena s kojima se svakodnevno suočavamo, kao i održivog razvoja društva.

Protekli mesec će ostati zabeležen kao najtopliji april u poslednjih 130 godina, od kada se meri prosečna temperatura u Beogradu. To potvrđuju upozorenja stručnjaka da se Srbija zagreva brže od svetskog proseka i ukoliko se ovakav trend nastavi, ubrzo ćemo se suočiti s još razornijim poplavama i intenzivnijim toplotnim talasima i sušama od onih koji su nas zadesili u skorijoj prošlosti.

Prepoznajući značaj ovog problema, Ujedinjene nacije su kao cilj 13 Agende održivog razvoja 2030. apelovale na preduzimanje hitne akcije u borbi protiv klimatskih promena i njenih posledica. Zaštita životne sredine obuhvata sve aspekte našeg života i traži odgovornost svake države, kompanije i pojedinca.

Planeta bez nas može, ali mi bez nje ne možemo, a ona je preko svake mere zagađena. Ukoliko želimo da očuvamo svoj kvalitet života i sačuvamo planetu za buduće generacije, moramo da postanemo odgovorno društvo

Da li ste znali?

MESO VEĆA PRETNJA ZA PLANETU NEGO AUTOMOBILI

Fabrike mesa zagađuju vazduh jednako kao i naftne kompanije, pokazuju najnovija istraživanja. Procenjuje se da bi se životnoj sredini više doprinelo kad bi se iz hrane izbacili meso i mleko. Samo tri svetske fabrike mesa tokom 2016. godine ispustile su veću količinu gasova staklene bašte u odnosu na čitavu Francusku i na ovaj način postale jaki konkurenti naftnim kompanijama u zagađenju vazduha. Stočna industrija proizvede 15% svetske emisije štetnih gasova, što je više nego saobraćaj.

Promenimo navike

Da li ste se ikad zapitali koliko vode potrošimo dok operemo ruke? Da li ste razmišljali koliko vaš frižider i klima u kući ili stanu zagađuju vazduh? Kad ste poslednji put kupovali usisivač, da li ste pored ostalih karakteristika obratili pažnju na nivo buke, koja veoma negativno utiče kako na životnu sredinu tako i na zdravlje svih nas?

Društvo u kom danas živimo je u svakom smislu potrošačko, ne razmišlja se puno, kupuje se, troši i baca bez prethodne racionalizacije. Resursa je sve manje, dok je naš uticaj na životnu sredinu sve veći. Kupujemo aparate, proizvode i razna sredstva kako bi nam život bio što lagodniji, a zapravo nismo ni svesni koliko zbog svega toga trpi životna sredina, kao i mi sami. Da bi se ovo promenilo, potrebno je da svako od nas promeni svoje navike.

Kad bi sva domaćinstva i kompanije počeli da se ponašaju odgovornije, sredina u kojoj živimo bila bi daleko čistija i zdravija. Odgovorno ponašanje podrazumeva smanjenje potrošnje vode, električne energije, recikliranje, odgovornu i racionalnu kupovinu, zaštitu od buke… Odgovornim ponašanjem znatno bismo smanjili negativan uticaj svih ovih faktora.

Uništavanje ozona

Frižider, kao osnovno sredstvo svakog domaćinstva, ali i klima sadrže freon, gas koji je jedan od najvećih zagađivača atmosfere. Freon je zapravo naziv za više vrsta gasova koji se prvenstveno upotrebljavaju u klima-uređajima i frižiderima kao rashladni medij. Freoni su prava bomba za uništenje ozonskog omotača, a zabranjeni su u nekim razvijenim zemljama još od 1996. godine. Ono što je iznenađujuće jeste da iako postoji alternativa, danas se još uvek na tržištu mogu naći supstance koje uništavaju ozon. Inovaciju na tržištu predstavlja ekološki gas R-32, čija se masovna upotreba tek očekuje. Ovaj freon predstavlja novu generaciju rashladnih gasova – ima vrlo mali uticaj na životnu sredinu, efikasno prenosi toplotu i može da smanji potrošnju električne energije do 10 odsto.

Prilikom izbora uređaja dobro obratite pažnju i na tip gasa koji uređaj koristi, jer pametnim izborom možete umanjiti negativan uticaj na životnu sredinu.

ŠTEDNJA STRUJE:

• Uvek gasite sijalicekada napuštate prostorije

• Koristite štedljive sijalice

• Isključite uređaje iz struje kada ih ne koristite

• Otopite sav led u frižideru

• Šerpa u kojoj kuvate trebalo bi da bude iste veličine kao ringla i uvek poklopljena

• Termostat na bojleru namestiti između 50 i 60 stepeni Celzijusovih

• Kada ne koristite kompjuter i monitor stavite ih u slip mod

• Pri izboru načina grejanja potražite savet stručnjaka

Energetska efikasnost

Ušteda električne energije i korišćenje obnovljivih izvora energije igraju ključnu ulogu u zaštiti životne sredine, s obzirom na to da su tradicionalni izvori energije najveći zagađivači na planeti.

Gotovo da ne postoji uređaj koji svakodnevno koristimo, a da na njemu nije moguće ostvariti značajne uštede električne energije.

Počev od sijalice, preko frižidera, mašine za veš, pa do pegle. Stručnjaci kažu da bi se mogle ostvariti uštede električne energije u visini od 50 odsto ukoliko bi se vodilo računa o tome kakvi se aparati i mašine koriste, na kojoj temperaturi i kako se kuva hrana, kakve su instalacije i izolacija u kući.

RECIKLAŽA:

• Platnene torbe umesto plastičnih kesa

• Koristite kontenjere za reciklažu

• Reparirajte stari nameštaj

• Smanjite upotrebu papira i plastične jednokratne ambalaže

• Koristite reciklirani papir i ubruse

Pametno sa otpadom

Reciklažom svako domaćinstvo može doprineti očuvanju životne sredine. Reciklaža vodi smanjenju emisije ugljen-dioksida, umanjuje eksploataciju prirodnih resursa, vredan je izvor sekundarnih sirovina za industriju, ali ima i sjajan ekonomski potencijal. Svako domaćinstvo bi trebalo da razdvaja otpad na reciklažni i komunalni, koji bi zatim trebalo odneti do najbližeg reciklažnog ostrva. Manje od 15% komunalnog otpada u Srbiji ide na reciklažu zbog nedostatka infrastrukture, dok ostatak završava na deponijama. U Evropi se 25% otpada reciklira, 15% se kompostira, 23% se spaljuje a 37% završi na sanitarnim deponijama.

ŠTEDNJA VODE:

• Zatvorite česmu dok sapunjate ruke, perete zube

• Održavajte česme ispravnim

• Koristite štedljive česme

• Mašine za pranje veša ili posuđa uključite tek kada su pune

• Koristite posuđe za spremanje hrane kojem je potrebna mala količina vode

• Sadite one biljke kojima je potrebna mala količina vode

• Bašte zalivajte skupljenom kišnicom

• Vodite računa o prečestoj upotrebi vode iz vodokotlića

Štednja vode

Za većinu svih nas voda jednostavno izvire iz česme te i nismo svesni njene vrednosti dok svaki deseti čovek na planeti nema pristup pijaćoj vodi.

Potrošnja vode u domaćinstvima iznosi oko 150 litara po osobi. Svetska potrošnja vode povećava se za oko šest odsto svake godine i to je veoma veliki problem imajući u vidu da se samo jedan odsto vode na svetu može koristiti za konzumiranje. Naš doprinos štednji vode mora postati naša svakodnevica, jer je i mala ušteda vrlo važna, štedi novac i u isto vreme doprinosi zaštiti životne sredine.

Aparati s niskim nivoom buke

Buka je često zanemarena kao ekološki problem jer se njeni negativni efekti uglavnom ispoljavaju postepeno, a zapravo je jedan od najvažnijih ekološko-zdravstvenih problema 21. veka. Doktori tvrde da se od buke može umreti s obzirom na to da ona dovodi do visokog krvnog pritiska i bolesti srca. Buka negativno utiče i na životinjski svet, a uzrokovana je saobraćajem, tehnološkim napretkom i urbanizacijom. Prema podacima EU, 60% stanovništva izloženo je buci jačine preko 55 dB, što je gornja granica za stambena područja. Ono što mi kao pojedinci možemo da učinimo jeste da isključivo kupujemo aparate i mašine s niskim nivoom buke, te vodimo računa o glasnoći TV i radio aparata u svom domaćinstvu kako bismo zaštitili i svoje zdravlje i životnu sredinu koliko god je moguće.

SAVETI ZA KOMPANIJE:

• Poboljšati energetsku efikasnost u prostorijama kompanije

• Smanjiti ugljenični otisak u procesima proizvodnje i pružanja usluga

• Povećati investicije u razvoj inovativnih eko proizvoda i usluga

• Adaptirati se na klimatske promene i ojačati otpornost poslovanja, lanaca snabdevanja i zajednice u kojoj kompanija posluje

AMG Kompanija za primer

ŠTEDIMO ENERGIJU, BRINEMO O VAZDUHU, RECIKLIRAMO…

Promenom fasade na objektu AMG i postavljanjem nove sa odgovarajućom termoizolacijom, kao i zamenom postojećih prozora i staklene fasade ostvarili smo uštede u potrošnji energije u iznosu od 75 odsto. Postojeću neonsku rasvetu zamenili smo LED rasvetom, što je dodatno smanjilo potrošnju električne energije za 10 odsto. Zamenili smo postojeće klima-uređaje centralnom klimom i tako uštedeli 20 odsto električne energije. Brinemo i o vazduhu, čak 90 odsto naših zaposlenih dolazi na posao peške, javnim prevozom ili biciklom. Zaposlenima koji se odlučuju da na posao dolaze biciklima kompanija je obezbedila mesto u garaži za parking, gde mogu bezbrižno da ostave svoje „ekološko vozilo“.

Dnevni list Kurir i magazin Sensa se štampa na 100 odsto recikliranom papiru, tako brinemo o održivoj potrošnji i proizvodnji i čuvamo drveće.

U naše kancelarije uveli smo i kante za reciklažu papira, plastike i čepova.

Sav prikupljeni otpad se prosleđuje udruženjima „Čep za hendikep“ i „Živimo zajedno“, koja sav prihod ostvaren prodajom otpada za reciklažu ulažu u unapređenje položaja ljudi sa invaliditetom i osoba sa smetnjama u razvoju.

Primeri dobre prakse

HEMOFARM

BITNI SU UKLJUČIVANJE I DOPRINOS SVAKOG POJEDINCA

Hemofarm je kao lider održivog razvoja potpuno svestan klimatskih promena i čovekovog uticaja na njih. Pored upotrebe isključivo „ozone-friendly“ freona u proizvodnji, najefikasnije LED rasvete u objektima, električnih viljuškara i sopstvenih arteških bunara, još je mnogo primera kojima Hemofarm pozitivno utiče na okruženje. Ipak, to nije sve. Sa posebnom pažnjom kompanija nastoji da uključi svakog pojedinca i zaposlenog u borbu za zaustavljanje klimatskih promena.

– U Hemofarmovom Poslovnom centru u Beogradu tokom noći prosečno ostane uključeno 35 računara i monitora. Iako ovi uređaji u „sleep“ i „stand-by“ režimima troše male količine električne energije, na nedeljnom nivou mogu da potroše i do 1,2 kWh. Na godišnjem nivou za samo jedan službeni računar i monitor koji ostaju uključeni tokom noći trebalo bi da zasadimo jedno drvo i da o njemu brinemo 15 godina. Naime, toliko bi vremena trebalo tom našem drvetu da apsorbuje ugljen-dioksid koji je nastao jer nismo isključivali samo jedan računar i monitor. U stvari, za onih 35 računara trebalo bi svake godine da sadimo jedan manji gradski park – kaže Dušan Stojaković, menadžer za održivi razvoj Hemofarma. On je, vođen pozitivnim vrednostima koje primenjuje kod kuće, pokrenuo inicijativu da se kolegama predoči značaj gašenja monitora i računara, što je naišlo na odličan odjek u kompaniji i na momentalnu pozitivnu reakciju – zaposleni su zaista počeli da gase svoje uređaje pre odlaska iz kancelarije.

– Protivpožarna bezbednost se povećava što je manje uključenih električnih uređaja, čak i u režimima niske potrošnje energije. Manje su i šanse da dođe do kvara računara. Na kraju, naša kompanija spada u 20 odsto energetski najefikasnijih u svetu u svojoj kategoriji, što sigurno ne bismo bili da ozbiljno ne shvatamo sopstveni uticaj na životnu sredinu – ističe Dušan.

IKEA

SMANJUJEMO NEGATIVAN UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA

Naši održivi proizvodi i rešenja ne samo da omogućavaju zdraviji način života i pozitivan uticaj na planetu nego štede i novac, energiju i vodu, a pomažu i u razdvajanju i smanjenju otpada koje domaćinstvo proizvodi

Veliku pažnju mi u kompaniji IKEA poklanjamo načinu na koji koristimo resurse i smanjujemo njihovu upotrebu u svakodnevnom poslovanju. Od toga da stremimo potpunoj reciklaži otpada i uštedi vode i energije, do toga da su naši objekti u Srbiji i regionu i do 80 odsto energetski efikasniji kada se uporede s objektima približno iste veličine i svrhe. Istovremeno, IKEA svojim asortimanom kupcima pruža inspiraciju i rešenja u domu koja smanjuju negativan uticaj klimatskih promena. Naši održivi proizvodi i rešenja ne samo da omogućavaju zdraviji način života i pozitivan uticaj na planetu nego štede i novac, energiju i vodu, a pomažu i u razdvajanju i smanjenju otpada koje domaćinstvo proizvodi. Želimo što više da pojednostavimo sortiranje i preradu smeća, pa nudimo mogućnost njegovog recikliranja u robnim kućama IKEA. Tako se i u Robnoj kući IKEA Beograd mogu, pored papira, kartona, plastike, stakla i ostalih uobičajenih frakcija otpada, reciklirati i baterije, mali elektronski uređaji i sijalice.

Svako od nas ponaosob može da doprinese da naša okolina bude zdravije mesto za život. Kao ilustrativan primer često navodimo činjenicu da IKEA prodaje isključivo LED osvetljenje koje troši i do 85 odsto manje električne energije. Na taj način kupci u svojim domovima mogu da uštede novac, ali i da ostvare pozitivniji uticaj na životnu sredinu. Proizvodnja hrane takođe je izvor negativnog uticaja na životnu sredinu, a kao doprinos kompanije IKEA borbi za zdraviju planetu u našim restoranima i dućanima švedske hrane nudimo organske proizvode, čokoladu, ribu i morske proizvode proizvedene na održiviji način i s odgovarajućim sertifikatom o poreklu.

S našim znanjem o životu kod kuće i 149.000 kolega širom sveta, koji se svakodnevno susreću s milionima kupaca, IKEA je dobro pozicionirana da pozitivno utiče na životnu sredinu. Na taj način poslujemo i u Srbiji i uvereni smo da ćemo u kupcima pronaći partnere da zajedno doprinesemo zdravijoj i održivijoj planeti.

 

Projekat podržalo Ministarstvo zaštite životne sredine

 

Pišu: M. Radenković, D. Glogonjac
Foto: Kurir, Ilustracija

 

 

Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail this to someone